Ambliopija i diplopija su ozbiljni poremećaji vida koji mogu značajno uticati na kvalitet života odraslih. Tradicionalno se smatralo da se ambliopija može lečiti samo u detinjstvu, ali novija istraživanja pokazuju da odrasli mogu poboljšati vid kroz različite metode terapije. Diplopija (duple slike) može biti izuzetno frustrirajuća, izazivajući vrtoglavicu, nesigurnost u kretanju i poteškoće u svakodnevnim aktivnostima poput čitanja, vožnje i rada na računaru.
Izazovi sa kojima se suočavaju odrasli sa ambliopijom i diplopijom
Osobe sa ovim problemima često se suočavaju sa nerazumevanjem okoline, jer su ovi poremećaji vida manje vidljivi spolja. Strah od gubitka vida, nesigurnost u kretanju i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti mogu uticati na mentalno zdravlje i samopouzdanje pacijenata.
Metode tretmana ambliopije kod odraslih:
1. Nošenje naočara ili kontaktnih sočiva
Ako je ambliopija posledica refrakcione greške, naočare ili sočiva mogu poboljšati vid. Iako samo nošenje naočara ne leči ambliopiju u potpunosti, ono je osnovni korak za korekciju vida i poboljšanje oštrine slike na slabijem oku.
2. Okluziona terapija (zatvaranje jačeg oka)
Kod odraslih, okluzija jačeg oka može imati ograničen efekat, ali kod nekih pacijenata može dovesti do poboljšanja vidne oštrine slabijeg oka. U nekim slučajevima koristi se parcijalna okluzija (npr. zamućena sočiva) kako bi se stimulisala funkcija lenjeg oka.
3. Atropinske kapi
Kapi atropina se koriste za privremeno zamućenje vida na jačem oku, kako bi se forsiralo korišćenje slabijeg oka. Ova metoda se uglavnom koristi kod dece, ali može imati efekat i kod odraslih u kombinaciji sa drugim terapijama.
4. Prizme
Kod pacijenata sa binokularnim poremećajima, prizme mogu poboljšati vizuelnu funkciju i smanjiti tegobe poput dvostrukih slika ili naprezanja očiju. Pravilno postavljene prizme pomažu očima da efikasnije rade zajedno.
- Prizme preusmeravaju svetlost i pomažu mozgu da spoji dve slike u jednu.
- Koriste se kod pacijenata sa strabizmom, paralizom očnih mišića i neurološkim uzrocima diplopije.
5. Ortoptičke vežbe i Supervidna terapija
Korisne su kod insuficijencije konvergencije, posttraumatskih poremećaja i slabih očnih mišića.
Ove vežbe su dizajnirane da poboljšaju koordinaciju očiju i jačaju slabije oko. Supervidni trening može uključivati:
- Računarske programe koji stimulišu slabije oko
- Vežbe fiksacije i praćenja objekata. Primer vežbe: „olovka na nos“ – pacijent fokusira olovku dok je približava nosu kako bi poboljšao konvergenciju.
- Stereoskopske vežbe za poboljšanje binokularnog vida
6. “Supervidna” i perceptivna terapija
Novija istraživanja pokazuju da mozak i kod odraslih može biti prilagodljiv.
“Supervidna terapija” (računarski vođena stimulacija vida) pokazuju obećavajuće rezultate u poboljšanju vidne oštrine kod odraslih s ambliopijom.
7. Hirurško lečenje (ako je potrebno)
Ako ambliopija nastaje kao posledica strabizma ili opaciteta (zamućenja) u oku, hirurška intervencija može poboljšati vidne funkcije. Nakon operacije, potrebno je sprovesti Supervidnu terapiju kako bi se postigli najbolji rezultati.
Operacija i druge metode lečenja ambliopije kod odraslih:
- Laserska korekcija vida (LASIK, PRK) – Ne leči direktno ambliopiju, ali može poboljšati vid korigovanjem refraktivnih grešaka, posebno ako postoji značajna razlika u dioptriji između očiju (anizometropija).
- Operacija katarakte – Ako je ambliopija delimično uzrokovana kataraktom, uklanjanje zamućenja sočiva može poboljšati vid.
- Operacija strabizma – Ako je ambliopija povezana sa strabizmom (razrokost), operacija može poboljšati poravnanje očiju, ali ne garantuje poboljšanje vida. Operacija strabizma se izvodi kako bi se korigovao položaj očiju i poboljšala njihova koordinacija. Postupak može uključivati skraćivanje, pomeranje ili oslabljivanje mišića oka kako bi se poboljšala ravnoteža u njihovom delovanju.
Kako se izvodi operacija strabizma?
- Priprema – Pacijent obavlja oftalmološki pregled kako bi se utvrdilo koji mišići zahtevaju korekciju. Operacija se obično izvodi u opštoj anesteziji kod dece, dok odrasli mogu imati lokalnu anesteziju.
- Rez na beonjači – Hirurg pravi mali rez na beonjači (beloj opni oka) kako bi došao do očnih mišića.
- Pomeranje mišića – U zavisnosti od problema:
- Ako je mišić prejak, može se oslabiti tako što se pomeri unazad i ponovo pričvrsti.
- Ako je mišić preslab, može se skratiti kako bi postao jači.
- Šivenje i zatvaranje – Mišići se pričvršćuju šavovima, a konjunktiva se vraća na mesto. Kod određenih tehnika koriste se podesivi šavovi, pa se položaj oka može fino prilagoditi nakon operacije.
- Oporavak – Pacijent ide kući istog dana, a potpuni oporavak traje nekoliko nedelja. Privremeno crvenilo, suzenje i blagi bol su normalni.
Rizici i očekivanja:
- Uspešnost operacije je visoka, ali ponekad je potrebna dodatna korekcija.
- Moguće nuspojave uključuju dvostruki vid, infekciju ili preostalu devijaciju oka.
- U nekim slučajevima je potrebna dodatna terapija (naočare, prizme ili vežbe za oči).
8. Tretman osnovnog uzroka
- Dijabetes → regulacija šećera u krvi smanjuje oštećenje očnih nerava.
- Miastenija gravis → terapija kortikosteroidima i imunomodulatorima poboljšava funkciju mišića.
- Multipla skleroza → lekovi za kontrolu bolesti mogu smanjiti napade diplopije.
Sledeći testovi se koriste za dijagnostikovanje binokularnih poremećaja:
- Cover/uncover test (test pokrivanja i otkrivanja)
Koristi se za određivanje prisustva, tipa i veličine devijacije oka. Izvodi se tako što se jedno oko pokrije okluderom, dok drugo fiksira metu. Ako nepokriveno oko pravi korektivni pokret, znači da je prisutan strabizam (manifestna devijacija).
Test se sastoji od četiri dela:- Cover test – otkriva manifestne devijacije (heterotropije).
- Uncover test – otkriva latentne devijacije (heteroforije).
- Alternirajući cover test – meri ukupnu devijaciju.
- Prizma cover test – kvantifikuje veličinu devijacije pomoću prizmi.
- Hiršbergov test (test refleksa rožnjače)
Koristi se za procenu ugla manifestnog strabizma. Svetlosni snop se usmerava ka pacijentovim očima, a refleks svetla na rožnjači se analizira.
Ako refleks nije u centru zenice, procenjuje se veličina devijacije.- Egzotropija – refleks se pomera nazalno.
- Ezotropija – refleks se pomera temporalno.
- Hipertropija – refleks se pomera nadole.
- Hipotropija – refleks se pomera nagore.
- Krimski test
Precizniji od Hiršbergovog testa, koristi se kada pacijent ne može da sarađuje. Osvetljava se rožnjača, a prizme se postavljaju dok se refleksi ne centriraju. Jačina prizme koja centrira refleks ukazuje na veličinu devijacije. - Madoks krst / Madoks cilindar
- Koristi se za subjektivno merenje heteroforija.
- Madoks cilindar eliminiše fuziju tako da pacijent vidi svetlosni izvor u obliku crvene linije.
- Ako linija prolazi kroz svetlosni izvor → ortoforija.
- Ako je linija pomerena → postoji heteroforija (ezoforija, egzoforija, hiperforija, hipoforija).
- Veličina otklona se meri na Madoks krstu ili prizmama.
- Madoks krilo (wing test)
- Kvantitativna metoda za određivanje latentnih devijacija na blizinu.
- Koristi crnu ploču sa pregradom, pacijent vidi dve skale (horizontalnu i vertikalnu).
- Strelica pokazuje veličinu i pravac devijacije u prizma dioptrijama.
Zašto se javljaju duple slike (diplopija)?
Diplopija (duple slike) nastaje kada oči nisu pravilno usklađene i mozak prima dve različite slike sa svakog oka, koje ne može da spoji u jednu. Može se javiti kao:
- Binokularna diplopija – Nestaje kada se jedno oko zatvori i javlja se zbog neusklađenosti očiju, često usled:
- Strabizma (razrokosti) – jedno oko skreće u stranu
- Paralize očnih mišića – usled neuroloških ili mišićnih poremećaja
- Povrede oka ili orbite – oštećenja mišića i nerava
- Neuroloških oboljenja – npr. miastenije gravis, multiple skleroze
- Monokularna diplopija – Prisustvuje čak i kada se jedno oko zatvori, a uzroci mogu biti:
- Astigmatizam – nepravilno zakrivljena rožnjača uzrokuje senke slike
- Katarakta – zamućenje sočiva uzrokuje višestruke slike
- Problemi sa rožnjačom – ožiljci ili nepravilnosti
Kako prizme koriguju duple slike?
Prizme se koriste za pomerenje slike na mrežnjači tako da mozak može spojiti dve slike u jednu. Funkcionišu tako što prizma menja putanju svetlosnih zraka, ali ne menja njihovu dioptriju; usmerava sliku ka fovei (centralnom delu mrežnjače) slabijeg oka kako bi se izbegla diplopija i ne koriguje mišićnu neravnotežu, već pomaže očima da se usklade bez dodatnog napora.
Koriste se u oftalmologiji i optometriji za korekciju poremećaja binokularnog vida, posebno kod strabizma, diplopije i forija.
Propisivanje prizmi u zavisnosti od tipa diplopije:
- Horizontalna diplopija (oči se razilaze – egzotropija ili približavaju – ezotropija)
- Vertikalna diplopija (jedno oko je više – hipertropija ili niže od drugog – hipotropija)
- Rotaciona diplopija (nagnuta slika) – Retko se koriguje prizmama , češće terapijskim vežbama.
Vrste prizmi koje se koriste:
- Fresnelove prizme – tanke folije koje se lepe na postojeće sočivo (koriste se privremeno).
- Grind prizme – ugrađene u naočare za dugotrajno korišćenje.
- Prizme u kontaktnim sočivima – koriste se kod određenih tipova strabizma.
Horizontalne, vertikalne i kose prizme – kako funkcionišu i kada se koriste?
Prizme se klasifikuju prema orijentaciji baze:
- Horizontalne prizme
Koriste se za poremećaje horizontalne ravnoteže očiju, uključujući ezoforije, egzoforije, ezotropije i egzotropije.- Prizma sa bazom nazalno (unutra) → koristi se za egzoforiju/egzotropiju (kada se oči razilaze).
- Prizma sa bazom temporalno (spolja) → koristi se za ezoforiju/ezotropiju (kada oči konvergiraju previše).
Primer upotrebe: - Pacijent sa egzoforijom (oči se razilaze) može dobiti prizme sa bazom nazalno kako bi mu slike bile poravnate i mozak ih mogao spojiti u jednu.
- Kod insuficijencije konvergencije, prizme sa bazom nazalno pomažu u smanjenju napora pri gledanju na blizinu.
- Vertikalne prizme
Koriste se kada jedno oko stoji više ili niže u odnosu na drugo, što uzrokuje vertikalnu diplopiju (dvostruke slike u vertikalnoj ravni).- Prizma sa bazom gore → koristi se za hipotropiju (oko je niže od drugog).
- Prizma sa bazom dole → koristi se za hipertropiju (oko je više od drugog).
- Vertikalne prizme se često koriste kod paralitičkih strabizama, npr. kada je pogođen n. trochlearis (IV kranijalni živac), što dovodi do vertikalnog poremećaja u pokretima oka.
- Kose (dijagonalne) prizme
Koriste se kada pacijent ima kombinaciju horizontalne i vertikalne devijacije.- Kombinuju horizontalnu i vertikalnu komponentu u jednu prizmu kako bi se smanjila debljina i težina stakala za naočare.
- Umesto da pacijent nosi dve prizme (jednu horizontalnu i jednu vertikalnu), optometrista može izračunati ekvivalentnu kosu prizmu pomoću Pitagorine teoreme.
Npr. ako pacijent ima:- 6∆ baza gore (vertikalna prizma)
- 8∆ baza spolja (temporalno/horizontalna prizma)
Ukupna ekvivalentna kosa prizma bi bila 10∆ baza u kosom pravcu, čime se smanjuje debljina i težina sočiva.
Kose prizme su korisne kod složenih oblika strabizma i kod pacijenata koji imaju diplopiju u oba pravca.
Kako se biraju i propisuju prizme?
Prizme se mogu ugrađivati u:
- Naočare (trajne ili privremene Fresnelove folije).
- Kontaktna sočiva (uglavnom za određene vrste strabizma).
Propisuju se posebnim testovima, kao što su Cover test, Prizma cover test, Hiršbergov test, Madoks cilindar itd.
Pravilno propisivanje prizmi može značajno poboljšati vid, smanjiti napor očiju i eliminisati diplopiju.
Kako mozak reaguje na diplopiju?
- Supresija (potiskivanje slike) – Ako je diplopija prisutna duže vreme, mozak može naučiti da ignoriše sliku iz slabijeg oka kako bi izbegao dvoslike. Ovo je čest mehanizam kod dece sa strabizmom, ali kod odraslih je manje efikasan.
- Adaptacija (prilagođavanje) – Neki ljudi razviju sposobnost prilagođavanja dvoslikama tako što nesvesno menjaju položaj glave ili očiju kako bi smanjili efekat diplopije.
- Neurološka reorganizacija – U određenim slučajevima, mozak može delimično “prepraviti” vizuelne puteve kako bi smanjio konflikte između neskladnih slika. Ovo se dešava postepeno i zavisi od uzroka diplopije.
- Razvijanje kompenzatornih strategija – Osobe sa dugotrajnom diplopijom mogu koristiti naočare sa prizmama, zatvaranje jednog oka ili specifične vežbe kako bi kontrolisale simptome.
Šta se dešava ako mozak ne može da se prilagodi?
Hronična diplopija može dovesti do umora, vrtoglavice, dezorijentacije i poteškoća u proceni udaljenosti. Kod odraslih, mozak teže ignoriše dvoslike, pa je terapija često neophodna (prizme, operacija ili Supervidna terapija).
Ljudi sa diplopijom (dvoslikama) treba da se obrate sledećim stručnjacima, u zavisnosti od uzroka i simptoma:
- Oftalmologu – Prvi korak je pregled kod oftalmologa, koji može utvrditi da li je uzrok diplopije problem sa očima, poput strabizma, katarakte, problema sa sočivom ili refraktivne greške.
- Neurooftalmologu – Ako se sumnja na neurološki uzrok (npr. oštećenje moždanih nerava, multipla skleroza, moždani udar, tumor), potrebno je stručno mišljenje neurooftalmologa.
- Neurologu – Ako se diplopija javlja uz druge neurološke simptome (glavobolja, vrtoglavica, slabost), neophodno je ispitivanje kod neurologa.
- Ortoptisti – Stručnjaci za dijagnostiku i terapiju problema sa pokretima očiju mogu pomoći u korekciji diplopije pomoću specijalnih vežbi i prizmi.
- Strabologu – Ako je diplopija uzrokovana strabizmom, strabolog (specijalizovani oftalmolog) može preporučiti operaciju ili druge terapije.
Problemi u hijazmi vidnih puteva
Vidna hijazma (chiasma opticum) je mesto gde se ukrštaju vlakna optičkih nerava iz oba oka. Oštećenja na ovom mestu dovode do karakterističnih problema sa vidom.
- Kompresivne lezije hijazme
- Tumori hipofize – najčešći uzrok oštećenja hijazme, dovodi do bitemporalne hemianopsije (gubitak perifernog vida u oba oka).
- Kraniofaringeomi – benigne lezije u blizini hijazme koje mogu kompresovati vidne puteve.
- Meningiomi – mogu vršiti pritisak na hijazmu i izazvati vidne smetnje.
- Demijelinizacione bolesti
- Multipla skleroza – može zahvatiti optičke puteve i izazvati gubitak vida, skotome ili zamagljen vid.
- Vaskularni poremećaji
- Aneurizme u području cirkulus arteriosus Willisii – mogu izazvati kompresiju hijazme i ishemijske lezije vidnih puteva.
- Upalne i autoimune bolesti
- Optički neuromijelitis (Devicova bolest) – može izazvati bilateralni gubitak vida i oštećenje hijazme.
- Sarkoidoza, sifilis, tuberkuloza – mogu izazvati inflamatorna oštećenja vidnih puteva.
Kako pomoći osobama sa problemima u vidnoj hijazmi
Osobe koje pate od diplopije ili problema u vidnoj hijazmi često imaju poteškoće u svakodnevnom životu, poput otežanog čitanja, hodanja, vožnje i prepoznavanja lica. Pristup lečenju zavisi od osnovnog uzroka i može uključivati optometrijske, medicinske, hirurške i rehabilitacione metode.
✅ Prilagođavanje okruženja
- Povećavanje kontrasta – korišćenje jarkih boja na stepenicama i pragovima.
- Bolja osvetljenost – jak ali indirektan izvor svetlosti smanjuje odsjaj i poboljšava vid.
- Veći fontovi i uveličavajuća optička pomagala – olakšavaju čitanje kod pacijenata sa hemianopsijom.
✅ Upotreba vizuelnih strategija
- Vežbe skeniranja – pacijent uči da pomera glavu i oči prema gubitku vidnog polja.
- Adaptivne tehnike – korišćenje ogledala za proširenje vidnog polja.
✅ Hirurške opcije
- Tumori hipofize → operacija može smanjiti pritisak na vidnu hijazmu i poboljšati vid.
- Aneurizme → vaskularna hirurgija može smanjiti kompresiju optičkih puteva.
✅ Neurološka rehabilitacija
- Učenje novih vizuelnih navika kroz specijalizovane programe kod pacijenata sa gubitkom perifernog vida.
Bolesti koje uzrokuju duple slike (diplopiju)
Diplopija (duple slike) može biti posledica neuroloških, mišićnih, vaskularnih i očnih oboljenja.
- Neurološki uzroci diplopije
- Multipla skleroza – demijelinizacija vidnih puteva može dovesti do disfunkcije očnih mišića.
- Miastenija gravis – autoimuna bolest koja uzrokuje slabost mišića, uključujući i očne mišiće.
- Aneurizme mozga – pritisak na očne nerve može izazvati paralitički strabizam i diplopiju.
- Moždani udar – može uticati na centre za kontrolu očnih pokreta u mozgu.
- Tumori mozga – tumori u moždanoj stablu ili orbitalnoj regiji mogu uzrokovati diplopiju.
- Mišićni i orbitalni uzroci diplopije
- Tiroidna orbitopatija (Gravesova bolest) – uzrokuje hipertrofiju očnih mišića i ograničava pokrete očiju.
- Orbitalne frakture – oštećenje očnih mišića ili zarobljavanje mišića u frakturi može izazvati diplopiju.
- Miopatije (npr. hronične progresivne oftalmoplegije) – uzrokuju slabost očnih mišića.
- Vaskularni uzroci diplopije
- Dijabetesna neuropatija – može izazvati paralizu očnih nerava (najčešće n. oculomotorius – III par).
- Hipertenzija – može dovesti do mikroinfarkta nerava koji inervišu očne mišiće.
- Očni uzroci diplopije
- Katarakta – zamagljenje sočiva može izazvati monokularnu diplopiju.
- Astigmatizam – nepravilna zakrivljenost rožnjače može dovesti do senkastih slika.
- Keratokonus – stanjivanje i deformacija rožnjače mogu uzrokovati višestruke slike.
Saosećanje i podrška osobama sa ovim problemima
Osobe koje pate od ambliopije i diplopije često se osećaju izolovano i nesigurno u
svakodnevnom zivotu. Problemi sa vidom utiču ne samo na fizičku sposobnost, već i
na emocionalno stanje – frustracija, umor i anksioznost su česti kod pacijenata sa ovom problematikom.
Kako pomoći?
- Ohrabriti ih da potraže stručno mišljenje i odgovarajući tretman u Super Optici.
- Razumeti da im svakodnevne aktivnosti mogu biti izazov i ponuditi pomoć.
- Prilagoditi osvetljenje i kontrast u prostoru kako bi im olakšali kretanje i čitanje.
- Podržati ih u korišćenju naočara sa prizmama, terapijskih vežbi i drugih metoda rehabilitacije.
Efikasnost oporavka ambliopije kod odraslih
Tradicionalno se smatralo da je ambliopija trajna nakon detinjstva, jer se mozak najbolje prilagođava terapiji do 7–8. godine života. Međutim, novija istraživanja pokazuju da se vid može poboljšati i kod odraslih zahvaljujući neuro-adaptivnosti mozga – sposobnosti mozga da se prilagodi i reorganizuje čak i u odraslom dobu.
Faktori koji utiču na uspešnost lečenja kod odraslih
Efikasnost tretmana zavisi od nekoliko faktora:
- Težina ambliopije – Blaga i umerena ambliopija imaju bolje šanse za oporavak nego teška.
- Uzrok ambliopije – Ako je uzrok uklonjen (npr. operacija katarakte), šanse za poboljšanje su veće.
- Starost pacijenta – Iako je teže lečiti odrasle, poboljšanja su moguća kod mlađih odraslih osoba.
- Upornost u terapiji – Redovno izvođenje “Supervidnih treninga” i korišćenje naočara ili prizmi može
- značajno doprineti poboljšanju vida.
- Prateći problemi – Ako postoji strabizam ili dvostruki vid, potrebno je kombinovati različite metode lečenja.
Rezultati istraživanja o lečenju ambliopije kod odraslih
- Studije vizuelne terapije pokazale su da oko 30-50% odraslih pacijenata postiže poboljšanje vidne oštrine uz redovne vežbe i stimulaciju slabijeg oka.
- Digitalna terapija („Supervidna terapija”) – Kliničke studije su pokazale poboljšanje vida za 1-2 reda na Snellenovoj tablici kod 70% odraslih pacijenata.
- Okluziona terapija kod odraslih – Neki pacijenti imaju poboljšanja, ali je proces sporiji nego kod dece. Kombinacija sa vizuelnim vežbama daje bolje rezultate.
- Upotreba prizmi – Pomaže u poboljšanju binokularnog vida i smanjenju simptoma poput zamora očiju i dvostrukih slika.
Maksimalni očekivani oporavak
- Blaga ambliopija (0.6–0.8 vidna oštrina) → Poboljšanja su moguća do normalnog vida uz terapiju.
- Umerena ambliopija (0.3–0.5 vidna oštrina) → Moguće poboljšanje za 1–2 reda na testu vida.
- Teška ambliopija (<0.2 vidna oštrina) → Poboljšanja su ograničena, ali terapija može pomoći u boljem korišćenju slabijeg oka.
Ključ uspeha lečenja ambliopije kod odraslih je doslednost u terapiji i kombinacija metoda koje su prilagođene svakom pacijentu pojedinačno.
Zaključak
lako su ambliopija i diplopija izazovni poremećaji, napredne metode terapije, uključujući prizme, vizuelne vežbe, Supervidnu stimulaciju i hirurške zahvate, mogu značajno poboljšati vid i kvalitet života pacijenata. Razumevanje i podrška okoline ključni su za emocionalno i funkcionalno blagostanje osoba koje se suočavaju sa ovim problemima.
