Kratkovidost, poznata i po svom grčkom nazivu, miopija (myopia) je najčešći defekt oka dece i tinejdžera, u kome zraci svetlosti usmereni sočivom ljudskog oka padaju ispred mrežnjače pa retina ne daje oštru sliku. U pitanju je hronična progresivna bolest koju karakteriše prekomerno izduživanje oka, rizik od povezanih komplikacija koje ugrožavaju vid i refrakciona greška negativne vrednosti.
Sa sve većim brojem ljudi koji provode puno vremena pred ekranima i u zatvorenim prostorima, miopija postaje globalni problem. U ovom blogu istražujemo uzroke, simptome i dostupne metode korekcije kratkovidosti, kao i strategije za usporavanje njenog napredovanja, posebno kod mlađih pacijenata, jer kroz ranu intervenciju roditelji imaju moć da zaštite vid deteta od pogoršanja.
Kako nastaje kratkovidost?
Miopija, odnosno kratkovidost, se javlja iz dva razloga:
- kada je oko previše izduženo
- kada je rožnjača previše zakrivljena
Koji su uzroci kratkovidosti u 21. veku?
Prevalenca miopije se udvostručila od 1970. Čitava jedna generacija je na putu lošijeg vida i zdravlja očiju od svojih roditelja. Viđamo sve više dece sa naočarima, a ko je zapravo krivac?
Uzroci kratkovidosti mogu biti:
- Nasledni faktori (genetika)
- Roditelji nisu miopi – mali rizik za miopiju
- Jedan roditelj miop – 3 x veći rizik za miopiju
- Oba roditelja miopi – 6 x veći rizik za miopiju
- Rad na bliskoj udaljenosti – dokazano je da rad na udaljenosti od 20 cm u toku 45 minuta povećava rizik od dobijanja miopije za 80%.
- Nedovoljno vremena provedeno napolju
- Narušen cirkadijalni ritam (loš kvalitet sna, problematičan san, nedovoljno sati sna, odloženo vreme sna i cirkadijalno vreme melatonina)
- Nedovoljno ili preterano korigovan vid – pokazalo se da nedovoljno (hipokorekcija) ili preterano korigovan vid (hiperkorekcija) podstiče nastanak i ubrzava progresiju miopije. Izbegavanje odgovarajućih propisanih naočara i nenošenje istih kada su potrebne može izazvati naprezanje očiju koje deformiše oblik oka što dovodi do miopije.
Da li digitalni ekrani ubrzavaju rast miopije?
Dok je genetika ključni faktor, nauka sve više ukazuje na produženo vreme ispred ekrana i smanjeno vreme na otvorenom prostoru kao ključne faktore za procvat miopije.
Tehnologija je deo našeg svakodnevnog života. Zato je važno da svoju decu naučimo zdravim navikama. Gledanje u ekran povećava zahtev sisitema za fokusiranje očiju. Previše naprezanja tokom vremena može dovesti do pogoršanja vida (povećanja miopije) i glavobolje. Očima je potrebna pauza kako bi se sistem fokusiranja opustio. Poznato je da deca nisu najbolja u praćenju vremena, pa razmislite o korišćenju tajmera da ih podseti na te pauze.
Tokom pandemije zabeležen je značajan porast miopije kod šestogodišnjaka sa 5,7% na 21,5%, što iznosi 15,8%.
Kako san utiče na razvoj miopije?
Spavanje je ključno za zdravlje dece, a loš san je povezan sa zdravstvenim problemima. Nažalost, poremećaji spavanja ili cirkadijalni ciklusi, kao što je nepravilan vremenski raspored ( vreme za spavanje ili buđenje) ili kratko trajanje, često se primećuju kod dece i tinejdžera.
Istraživanja su potvrdila da je kasno spavanje za decu, uzrasta od 6-9 godina nakon 21:30h, potencijalni faktor rizika za prevalencu, razvoj i progresiju miopije.
S tim u vezi, veća koncentracija melatonina, hormona koji pokreće san, je prisutna ujutru kod miopa, što prouzrokuje njihovu dnevnu pospanost.
Miopija tokom dana i noći
Još 1950. godine primećena je važnost redovnog ciklusa svetlost-tama za normalan razvoj oka.
Genetski faktori uključeni u cirkadijalni ritam su povezani sa razvojem refrakcione greške.
Modifikacija gena koji reguliše cirkadijalni ritam mogu stimulisati abnormalni rast oka i izazvati miopiju. U međuvremenu otkrivene su i razlike u dužini oka u toku dana:
- Oko podneva najveća dužina oka
- Oko ponoći najmanja dužina oka, pre nego što počne elongacija (izduživanje)
Na osnovu ovoga, zaključeno je da postoje razlike u refrakcionoj grešci i dnevnim promenama aksijalne dužine oka, između dece koja rano i kasno odlaze na spavanje, kao i povezanost između lošeg sna i miopije u poremećenim dnevnim očnim ritmovima.
Koji su simptomi kratkovidosti?
Simptomi kratkovidosti mogu biti sledeći:
- otežano čitanje udaljenih tekstova
- brzo zamaranje tokom vožnje, gledanja televizije
- bol unutar i oko očiju, stalno „čkiljenje“
- glavobolje i iscrpljenost
- razrokost
Kratkovidost i dalekovidost: koja je razlika?
Kratkovidost (miopija) i dalekovidost (hipermetropija) su refraktivne greške oka koje utiču na sposobnost fokusiranja svetlosti na mrežnjaču, što dovodi do zamagljenog vida. Razlika između ova dva stanja leži u tome kako oko prelama svetlosne zrake.
Za razliku od kratkovidosti gde je oko previše izduženo ili je rožnjača previše zakrivljena, dalekovidost je stanje u kojem je oko kraće nego što je normalno ili je rožnjača suviše ravna.
Oba stanja su česta i mogu se lako dijagnostikovati i korigovati pomoću odgovarajućih dioptrijskih stakala i kontaktnih sočiva ili operativnim zahvatima. Međutim, korekcija ovih stanja ne eliminiše potrebu za redovnim pregledima kako bi se pratio napredak i očuvalo zdravlje oka.
Šta je progresivna miopija?
Progresivna miopija je stanje koje uzrokuje prekomerno izduženje oka. S obzirom da očne jabučice ne izrastu potpuno pri rođenju deteta, one podležu značajnom rastu, posebno tokom prve dve godine života, a drugi nalet rasta se dešava oko puberteta. Dužina oka novorodjenčeta je oko 16,5 mm, dok je kod odrasle osobe 24mm. Nastavak rasta i prekomerno izduženje oka dovodi do kratkovidosti, što predstavlja nemogućnost jasnog vida na daljinu.
Miopija se često brzo pogoršava između 5-15 godina, ostavljajući ograničen vremenski period za intervenciju!
65% dece uzrasta 5-12 godina koja imaju miopiju imaju dioptriju između -0.50 i -2.00 .
76% je potreba primene tretmana za usporavanje na deci sa dioptrijom -0.50 do -1.00.
Što se miopija ranije pojavi, to je veća stopa progresije i konačni stepen miopije. Najugroženija su deca uzrasta 6-7 godina sa 6,6 x većim rizikom od visoke miopije.
Tretiranje progresivne miopije treba da počne što je ranije moguće.
Kako prepoznati progresivnu miopiju?
- Ukoliko je dete rano dobilo miopiju, veći je rizik za brži napredak i visoku miopiju.
- Ukoliko jedan ili oba roditelja imaju miopiju.
- Ukoliko vaše dete ima malu dioptriju u plusu (od +0.75Dsph ili manju) i manju minus dioptriju.
- Ukoliko se miopija vašem detetu povećava godišnje za 1Dsph, radi se o progresivnoj miopiji.
- Ukoliko porast dioptrije prati i porast visine deteta.
- Ukoliko je aksijalna dužina oka veća od 24mm.
- Ukoliko muško dete uzrasta 6-9 godina ima manju minus dioptriju.
- Ukoliko se bliska udaljenost, manja od 20 cm, koristi 45 minuta.
- Često se vizuelni problemi pogrešno dijagnostikuju, najčešće kao ADHD.
- Zakasnela akomodacija ili nedostatak iste i egzotropija.
- Ukoliko izbegava pisanje, crtanje, bojenje, fine motoričke vežbe.
Da li je moje dete u opasnosti od miopije?
Svake godine, deca manjeg uzrasta su:
- Za -0.86 Dsph više kratkovida.
- 2,86 puta veća verovatnoća za visoku miopiju.
- Ako je početak pre 10 godina, 26% budu visoki miopi.
- Ako je početak posle 10 godina, 1% budu visoki miopi.
Koje su posledice progresivne miopije?
Posledice visoke miopije (kratkovidosti) mogu biti povećan sveukupni rizik 41x od pojave katarakte, glaukoma, ablacije retine i degeneracije makule.
- 14.4x za pojavu glaukoma (miopija > 8.00Dsph)
- 3.3x za pojavu katarakte (miopija > 6.00Dsph)
- 7.8 x za ablaciju retine (miopija > 8.00Dsph)
Saznajte u kojoj fazi progresije je vaše dete naspram rasta.
Tretmani za usporavanje kratkovidosti
Proces usporavanja progresivne kratkovidosti uključuje sve aspekte nege oka i vida kod pacijenata sa miopijom, uključujući procenu rizika od njene progresije, prevenciju, rano otkrivanje, odgovarajuću korekciju, blagovremenu kontrolu, kao i upravljanje srodnim komplikacijama.
Koncept usporavanja je sveobuhvatniji, s obzirom na to da stanje ima rani početak i najčešće prati pacijenta ceo život.
3 važna principa:
- Preduzeti mere što ranije i istrajati kroz detinjstvo
- Propisivanje optičkog tretmana korekcija miopije i kontrola miopije
- Razumeti kratkoročne i dugoročne koristi katkoročno
Usporavanje rasta oka – aksijalne dužine (AXL)
Super Optika je specijalizovana za upravljanje miopijom kako bismo pomogli u usporavanju progresivne miopije kod dece i adolescenata. Najmerodavniji parametar da li je tretman usporavanja progresivne miopije efikasan pokazuje aksijalna dužina oka, koju dobijamo uz pomoć biometrije oka. Biometar uz pomoć laserskih zraka omogućava bezbolno i precizno merenje dužine očne jabučice.
Koristimo je kao alat za skrining, da bismo utvrdili da li je aksijalna dužina deteta duža nego što bi trebalo da bude naspram uzrasta ili se oči prebrzo izdužuju.
Kada započnemo tretman za lečenje miopije, merimo aksijalnu dužinu svakih 6 meseci da bismo bili sigurni da tretman deluje. Očna jabučica odrasle osobe koja je preduga samo za milimetar rezultira miopijom dioptrije -2.70.
Holistički pristup pedijatrijskoj miopiji
Deca su brza, ujedno i njihov rast, nažalost i miopija zajedno sa njima.
Progresivna dečija miopija u 50% slučajeva raste do 15-16 godine života, zatim od 16-18 godina raste u 30% slučajeva, dok nakon 18 godina nekih 20%.
Kratkovidost je najverovatnije rezultat kombinacije genetike i okruženja. Iako se do skoro posmatrala kao uobičajeno i relativno benigno stanje oka, danas dolazi sa zabrinutošću za javno zdravlje zbog svog uticaja ubrzanog širenja kod najmlađe populacije na globalnom nivou.
S tim u vezi, miopija se danas klasifikuje kao oboljenje.
Roditelji treba da budu svesni činjenice da je kratkovidost rizično stanje koje se obično pogoršava tokom vremena. Umesto da tražite jače recepte za naočare i kontaktna sočiva posetite Super Optika radnju u Beogradu koja će vam omogućiti dugoročnu kontrolu rasta dioptrije.
Super optika nudi sistemsku brigu i negu oka, tako što tretiramo stanje a ne samo simptome. Za zdrave oči i jasan vid, poverite se stručnjacima.
Sočiva i naočare za kratkovidost – efikasni način za borbu protiv kratkovidosti
Inovativni pristup kratkovidosti omogućen je uz pomoć najsavremenijih optičkih pomagala, kao što su Ortho-K sočiva, SO MYO meka kontaktna sočiva, specijalno dizajnirana SO MYOPI dioptrijska stakla, kao i farmaceutska sredstva za inhibiciju prekomernog rasta očnih struktura.
SO MYOPI stakla
Specijalno dizajnirana za usporavanje progresije miopije, uz pomoć perifernog asferičnog defokusa, nude alternativu za decu mlađeg uzrasta, koja nisu spremna za kontaktna sočiva ili ona koja više vole da nose naočare, obezbeđujući jasan vid i efikasnost do 60%. Odličan su izbor za početak korekcije premiopije i incidentalne miopije, sa akcentom na poštovanje stalnog nošenja.
SO MYOPI stakla dizajnirana su po principu različitih tehnologija:
- DOT (Diffusion Optics Technology) – centralno pozicioniran otvor za jasan i oštar vid dužine 5mm i periferni mikroskopski optički difuzori koji raspršuju svetlost za manji kontrast na mrežnjači.
- DIMS (Defocus Incorporated Multiple Segments) – centralno pozicioniran otvor za jasan i oštar vid dužine 9mm i 400 defokusnih inkorporiranih multifunkcionalnih segmenata prečnika 33mm u obliku saća. Preporučeno minimalno vreme nošenja dnevno, manje od H.A.L.T. tehnologije.
- H.A.L.T. (Highly Aspherical Lenslet Target technology) – stakla sa volumenom miopičnog defokusa koji pada ispred retine, kroz 11 koncentričnih prstenova, sa visoko asferičnim sočivima. Preporučeno je minimalno vreme nošenja dnevno.
Bifokalna stakla sa prizmama
Posebno izrađena stakla sa dva fokusa tj.dve dioptrije od kojih je jedna za daljinu, druga za blizinu sa korekcijom svih poremećaja u binokularnom vidu koja nosi miopija.
Metode, tehnologije i plan tretiranja progresivne miopije će biti detaljno iskalkulisan softverom Myopi Master, od strane našeg stručnog tima, prilikom vaše prve posete Super Optici.
SO MYO sočiva
SO MYO dnevna i mesečna meka kontaktna sočiva sa dizajnom dvostrukog fokusa, proširenom dubinom fokusa i centralnom korekcijom.
Dostupna za dnevnu (jednokratnu) i mesečnu upotrebu, sa naprednim optičkim dizajnom za usporavanje izduženja oka, odgovorno za povećavanje dioptrije.
Tehnologijom smanjenja naprezanja očiju, idealna su za decu, posebno od koristi za onu koja se bave profesionalno sportom ili drugim fizičkim aktivnostima, nudeći pogodnost i efikasno usporavanje miopije. Prvi su izbor tinejdžerima i adolescentima koji imaju motivaciju i motoriku za korišćenje mekih kontaktnih sočiva. Ovakav tretman usporavanja miopije je isključivo za veći uzrast deteta, jer nema adaptacionog perioda i manja je mogućnost odbijanja medicinskog pomagala.
Meka hidrofilna kontaktna sočiva za svakodnevno nošenje, napravljena od omafilcon A, etafilcon A materijala, indikovana su za korekciju kratkovidosti i za usporavanje progresivne miopije kod dece, sa zdravim očima, koja na početku tretmana imaju od 8-12 godina i dioptriju od -0.75 do 4.00 (sferni ekvivalent) i do 0.75 dioptrije astigmatizma. Centralna oblast korekcije 3.36 mm, dok su koncentrične zone naizmenične daljine i defokusa.
Ortho-K – najbolja sočiva za kratkovidost
Ortokeratologija je nehiruški tretman u kom posebno dizajnirana tvrda kontaktna sočiva se nose preko noći, kako bi se privremeno preoblikovala rožnjača. Ovakav tretman omogućava jasan vid tokom dana, bez potrebe za naočarima i kontaktnim sočivima. Ortho-K je posebno popularan među aktivnom decom i tinejdžerima, jer pruža slobodu i komfor, dok ujedno najefikasnije usporava progresiju miopije:
- 64% u odnosu na standardna stakla
- 57% u odnosu na meka i polutvrda kontaktna sočiva
Briga o kratkovidim pacijentima ne prestaje kada se miopija stabilizuje. Umesto toga, kontinuirano i pažljivo praćenje bilo kakvih suptilnih promena na refrakciji, aksijalnoj dužini, kao i očnom zdravlju treba da se sprovodi tokom celog života kako bi se na vreme reagovalo.
Kada se tretman usporavanja miopije može prekinuti?
- Kada imamo sigurnu potvrdu faze stabilizacije u dioptriji i aksijalnoj dužini
- Kada prekid tretmana ne dovede do reverzibilnog efekta
- Kada tretman nije efikasan jer miopija ne reaguje na njega pa je potrebna promena tretmana.
Da li je moguća prevencija kratkovidosti?
Prevencija kratkovidosti (miopije) je moguća, a najefikasnija metoda uključuje provođenje više vremena na otvorenom. Studije su pokazale da deca koja provode više vremena napolju, izložena prirodnom svetlu, imaju manji rizik od razvoja miopije. Konkretno, dodatnih sat vremena provedenog napolju svake nedelje može smanjiti šanse za razvoj miopije za oko dva procenta. Ovo je posebno važno u detinjstvu, kada se oči još uvek razvijaju.
Pored vremena na otvorenom, preporučuje se ograničenje vremena provedenog u aktivnostima koje zahtevaju blizak fokus, kao što su gledanje u ekrane i čitanje. Sezonske varijacije, verovatno zbog razlike u dužini dana ili svetlosnim satima između godišnjih doba, primećene su u razvoju miopije, dnevnim ritmovima aksijalne dužine i obrascima spavanja. Ovo je najverovatniji razlog porasta miopije tokom zimskog perioda za 60%, između ostalog.
Preporučljivo je da deca provedu manje od 3h dnevno radeći domaće zadatke i u čitanju. Sve u svemu, miopija je ozbiljan problem koji zahteva pravovremenu intervenciju, posebno kod dece. Ignorisanje ovog stanja može dovesti do dugoročnih komplikacija koje negativno utiču na kvalitet života. Ako sumnjate da vaše dete ima problema sa vidom ili je već dijagnostikovana miopija, obratite se stručnjacima u Super Optici. Naš tim nudi individualizovane tretmane za kratkovidost!
Izvori informacija:
https://www.aao.org/newsroom/news-releases/detail/more-time-outdoors-may-reduce-kids-risk-nearsighte
