Ambliopija

Šta je ambliopija?

Ambliopija, poznata i kao „lenjo oko“, je stanje smanjenog vida na jednom oku koje nije posledica bilo kakvog strukturnog oštećenja oka, već poremećaja u razvoju vida tokom detinjstva. Ova pojava se javlja kada mozak ne može da prepozna slike koje dolaze iz slabijeg oka, pa vremenom prestaje da obrađuje informacije iz njega, favorizujući drugo, jače oko. Ako se ne leči na vreme, ambliopija može dovesti do trajnog gubitka vida na pogođenom oku.

Ambliopija i strabizam

Često se ambliopija i strabizam mešaju i ljudi pogrešno nazivaju ukršteno ili okrenuto oko „lenjim okom“, ali ova dva pojma nisu isto.

Strabizam je medicinski izraz za „ukršteno oko“, kada postoji problem sa poravnanjem očiju i oči ne gledaju na isto mesto u isto vreme, naziva se još i razrokost.

Ambliopija je medicinski izraz za ‚‚lenjo oko”, kada jedno oko ima manju oštrinu vida – slabovidost u odnosu na drugo oko. Ovo može dodatno zbuniti, jer neko može imati i ambliopiju i strabizam!

Strabizam je lakše prepoznati, jer se oko zapravo okreće nazalno – prema nosu (prema unutra), ka spolja, temporalno – prema spolja (ka spolja), gore ili dole. Simptomi ambliopije su suptilniji, ali mogu ozbiljno uticati na život deteta. Obe situacije se mogu dijagnostikovati pomoću razvojno-pedijatrijskih optometrista i biti potpomognute programom optometrijske terapije vida.

Uzroci ambliopije

Ambliopija se razvija kada postoji neravnoteža u sposobnosti oba oka da šalju jasne slike mozgu. Glavni uzroci uključuju:

1. Strabizam (razrokost) – Najčešći uzrok ambliopije. Kada jedno oko nije pravilno usmereno, mozak ignoriše njegovu sliku kako bi izbegao duple slike, što dovodi do smanjenja vida u tom oku.
2. Anizometropija (različita dioptrija između oba oka) – Kada jedno oko ima značajno veću kratkovidost (miopiju), dalekovidost (hipermetropiju) ili astigmatizam u odnosu na drugo oko, mozak favorizuje jasniju sliku boljeg oka, dok slabije oko ostaje neiskorišćeno.
3. Zamućenje optičkih medija (deprivaciona ambliopija) – Nastaje kada postoji fizička prepreka koja sprečava jasan vid u jednom oku, kao što su urođena katarakta, opstrukcija očnog kapka (ptoza) ili drugi problemi sa prozirnošću rožnjače ili sočiva.

Globalna prevalenca ambliopije

• Deca: Prema meta-analizi koja je obuhvatila preko 1,8 miliona ispitanika iz 60 studija, globalna prevalenca ambliopije kod dece iznosi oko 1,44%, sa rasponom od 1,17% do 1,78%. Ove stope variraju u zavisnosti od kontinenta:
  • Evropa: 2,90%
  • Severna Amerika: 2,41%
  • Azija: 1,09%
  • Afrika: 0,72%
• Odrasli: Iako se ambliopija često smatra stanjem koje pogađa decu, studije ukazuju na prisustvo ovog poremećaja i kod odraslih. Na primer, istraživanja sprovedena u Australiji pokazala su prevalencu jednostrane ambliopije od oko 3,1% do 3,2% kod odraslih, kada je definisana kao najbolje korigovana oštrina vida od 6/9 ili lošija.

Prevalenca ambliopije u Hrvatskoj

U Hrvatskoj, studija sprovedena među četvorogodišnjom decom otkrila je prevalencu ambliopije od 8,08%, što je značajno više u poređenju sa globalnim prosekom od 0,3% do 5%. Ova razlika može biti posledica različitih dijagnostičkih kriterijuma, metoda skrininga ili genetskih i okolnih faktora specifičnih za populaciju.

Prevalenca ambliopije u Srbiji

Specifični podaci o prevalenci ambliopije u Srbiji su ograničeni. Međutim, s obzirom na geografski i demografski kontekst, pretpostavlja se da su stope slične onima u drugim evropskim zemljama, krećući se između 1% i 3%. Za preciznije informacije neophodna su lokalna epidemiološka istraživanja.

Vrste ambliopije

• Ambliopija deprivacije stimulusa (što je rezultat nedostatka adekvatnog vizuelnog stimulusa u ranom životu, npr. urođena katarakta i kongenitalna ptoza);
• Meridionalna amblopija (što je rezultat nekorigovanog astigmatizma 1,5 do 2,0Dcyl);
• Strabizmatička ambliopija;
• Anizometropska ambliopija (što je rezultat jednostranog manifestnog strabizma, zbog razlike u refrakcionim greškama dva oka 2.0 do 2.5Dsph);
• Ametropska (koja je rezultat visokog stepena nekorigovane bilateralne refrakcione greške više od 5Dsph);
• Okluzivna ambliopija (nastaje nakon upotrebe totalne okluzije ili atropina);

Simptomi ambliopije

Ambliopija može biti suptilna i neprimetna, posebno kod dece, ali mogu se javiti sledeći simptomi:

• Zamagljen vid na jednom oku;
• Problemi sa percepcijom dubine i procenom udaljenosti;
• Oko koje luta ili se ne fokusira pravilno (strabizam);
• Naginjanje glave ili zatvaranje jednog oka pri gledanju;
• Problemi sa čitanjem ili prepoznavanjem detalja;

Kod dece, ambliopija se često otkriva na rutinskom oftalmološkom pregledu, jer mališani možda nisu svesni da imaju problem sa vidom na jednom oku.

Dijagnostika

Ambliopija se dijagnostikuje kroz oftalmološki pregled, koji uključuje testove za dijagnostiku ambliopije.

Dijagnoza ambliopije se postavlja kroz niz oftalmoloških pregleda koji procenjuju oštrinu vida, pokrete oka i refraktivne greške.

1. Testovi oštrine vida (Visus testovi)

• Snellenova tabla – Standardni test gde pacijent čita slova različitih veličina sa određene udaljenosti.
• E-test ili tumbling E test – Koristi se kod male dece koja ne znaju slova; dete pokazuje u kom pravcu je otvorena strana slova „E“.
• Lea simboli – Koristi se kod dece i sadrži slike jednostavnih simbola (krug, kvadrat, kuća) kako bi se procenio vid.

2. Test pokreta oka i fiksacije

• Hiršbergov test – Procena refleksa svetla na rožnjači kako bi se otkrio strabizam.

• Cover-uncover test – Testiranje kako jedno oko reaguje kada se drugo prekrije, otkrivajući skrivene oblike strabizma.

• Brücknerov test – Korišćenje oftalmoskopa za posmatranje crvenog refleksa oka i otkrivanje razlika u osvetljenju između očiju.

3. Refraktometrija i skijaskopija

• Automatski refraktometar – Koristi se za objektivno merenje refraktivne greške.
• Skijaskopija (retinoskopija) – Omogućava otkrivanje razlika u refrakciji između očiju, što može biti uzrok ambliopije.

4. Test percepcije dubine (stereotestovi)

• Titmus test – Koristi se za procenu binokularnog vida i stereoskopske percepcije.

• Lang stereotest – Test bez polarizacionih naočara, koji omogućava procenu dubinskog vida kod male dece.

5. Elektroretinografija (ERG) i vizuelno evocirani potencijali (VEP)

• ERG – Procenjuje funkcionalnost mrežnjače.
• VEP – Analizira kako mozak reaguje na vizuelne stimulacije i koristi se za procenu vida kod beba i pacijenata koji ne mogu verbalno komunicirati.

Lečenje ambliopije kod dece i odraslih

Lečenje ambliopije je najefikasnije kada se započne u ranom detinjstvu, ali i odrasli pacijenti mogu imati koristi od određenih terapija.

1. Okluziona terapija (zatvaranje boljeg oka)

• Najčešći tretman kod dece, gde se jače oko prekriva flasterom (okluderom) kako bi se primoralo slabije oko da se koristi.
• Trajanje terapije zavisi od starosti pacijenta i težine ambliopije (može trajati od nekoliko nedelja do godina).

2. Atropinske kapi

• Primena atropina u jače oko kako bi se zamućenjem vida podstaklo korišćenje slabijeg oka.
• Pogodno za decu koja ne sarađuju sa nošenjem flastera.

3. Specijalne naočare i kontaktna sočiva

• Receptne naočare sa korekcijom refraktivne greške poboljšavaju sliku na slabijem oku, uz mogućnost dodatka prizmi ukoliko je ambliopija praćena strabizmom.
• Bifokalna ili progresivna sočiva mogu pomoći u poboljšanju fokusa.

4. Vizuelna terapija i vežbe za oči

• Ortoptika i pleoptika – Specijalizovani programi vežbi za poboljšanje koordinacije očiju.

• Digitalne terapije – Video igre i interaktivni programi osmišljeni za stimulaciju slabijeg oka.

• Vežbe sa prizmama – Pomažu u poboljšanju fiksacije i koordinacije očiju.

5. Supervidna terapija

• Koristi kompjuterski zasnovane vizuelne stimulacije za aktiviranje novih neuro-vidnih puteva u mozgu kako bi poboljšale vid kod odraslih pacijenata.
• Klinički dokazana metoda koja poboljšava vid za 2-3 reda na Snellen tabli kod pacijenata starijih od 9 godina.

6. Hirurško lečenje

• Operacija strabizma – Korekcija mišića oka kako bi se poboljšala fiksacija i binokularni vid.
• Korekcija ptoze – Ako spušteni kapak (ptoza) ometa vid, može se hirurški podići.

Alternativne metode tretiranja ambliopije

1. Virtualna realnost (VR terapija)
   • Posebni VR programi podstiču simultanu stimulaciju oba oka i poboljšavaju vid kroz interaktivne igre i vežbe.
   • Pokazalo se kao posebno efikasno kod starijih pacijenata.
2. Terapija svetlom i bojama
   • Koristi specifične talasne dužine svetlosti za stimulaciju slabijeg oka.
   • Još uvek u fazi istraživanja.
3. Akupunktura
   • Neka istraživanja sugerišu da akupunktura može poboljšati vid kod pacijenata sa ambliopijom, ali rezultati su varijabilni.
4. Nošenje filtriranih sočiva (Bangerter filteri)
   • Prozirni filteri sa progresivnim zamućenjem postavljaju se na jače oko u naočarima, čime se podstiče rad slabijeg oka.

Koliko dugo traje lečenje?

Dužina terapije zavisi od starosti pacijenta i ozbiljnosti ambliopije. Kod male dece, poboljšanje vida se može primetiti u roku od nekoliko meseci, ali kod starije dece i odraslih, poboljšanje može biti sporije ili ograničeno. Uglavnom se preporučuje lečenje do osme ili devete godine života, jer posle tog perioda mozak gubi sposobnost neuro-adaptacije, potrebne za potpun oporavak vida.

Šta ako se ambliopija ne leči?

Ako se ambliopija ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, može doći do trajnog gubitka vida na zahvaćenom oku. Osobe sa nelečenom ambliopijom mogu imati ozbiljne poteškoće sa percepcijom dubine, što može uticati na vožnju, sport, posao i svakodnevne aktivnosti.

Takođe, ako dođe do povrede ili bolesti jačeg oka kasnije u životu, osoba sa nelečenom ambliopijom može imati ozbiljan problem sa vidom, jer slabije oko nije razvilo pun kapacitet vida.

Inovativna binokularna terapija vida u Super Optici

Tradicionalne metode lečenja slabovidosti, poput korišćenja okludera (flastera za oko), oslanjale su se na zatvaranje jačeg oka kako bi se slabije „primoralo“ na rad. Iako su imale određeni efekat, ove metode su često bile neprijatne za pacijente, a rezultati nisu uvek bili dugoročno održivi.

Danas, zahvaljujući napretku u optometriji i neurovizuelnim naukama, binokularna terapija vida donosi potpuno novi pristup. Ova metoda omogućava istovremeni rad oba oka i mozga, čime se postiže bolja koordinacija vida i dugotrajniji rezultati.

Kako funkcioniše binokularna terapija vida?

Za razliku od okludera, koji jedno oko privremeno isključuje iz vida, binokularna terapija koristi specijalizovane digitalne ili optičke metode kako bi podstakla oba oka da rade zajedno. To se postiže pomoću:

• Interaktivnih vizuelnih vežbi – posebno dizajniranih programa koji stimulišu oba oka i mozak istovremeno.
• Virtualne realnosti i specijalnih sočiva – koje podešavaju slike tako da se slabije oko aktivnije uključuje u proces gledanja.
• Personalizovanih terapija – koje se prilagođavaju svakom pacijentu, u zavisnosti od njegovih potreba i stepena slabovidosti.

Zašto je binokularna terapija efikasnija?

• Prirodniji proces učenja – Mozak se uči kako da koristi oba oka zajedno, što poboljšava percepciju dubine i ukupnu oštrinu vida.
• Bolji i dugotrajniji rezultati – Terapija ne samo da jača slabije oko, već pomaže celokupnom vizuelnom sistemu da efikasnije funkcioniše.
• Komforniji pristup – Za razliku od flastera, koji mogu biti neugodni i nepopularni kod dece, binokularna terapija je često prijatnija i motivišuća.

Ko može imati koristi od binokularne terapije?

Ova metoda je idealna za osobe sa:

• Ambliopijom (slabovidost)
• Strabizmom (razrokost)
• Problema sa konvergencijom
• Sportistima i osobama koje žele bolje vizuelne performanse

Binokularna terapija vida donosi revoluciju u lečenju slabovidosti i drugih vizuelnih problema. Umesto pasivnog „vežbanja“ samo jednog oka, ovaj pristup omogućava sinhronizaciju oba oka i mozga, čime se postižu značajno bolji rezultati.

Ulaganjem u napredne metode terapije vida Super Optika pruža pacijentima priliku za jasniji, stabilniji i prirodniji vid.

Ukoliko želite da saznate više o binokularnoj terapiji i kako neuro-optometristi Super Optike mogu pomoći vama ili vašem detetu, kontaktirajte nas i zakažite konsultaciju!