Noćno slepilo (Niktalopija)- simptomi, uzroci i lečenje

Noćno slepilo (niktalopija) je stanje u kojem osoba ima smanjenu sposobnost vida pri slabom osvetljenju ili u mraku. Nije bolest sama po sebi, već simptom koji ukazuje na problem u funkcionisanju mrežnjače, posebno ćelija štapića, koje su zadužene za vid u mraku.

Šta su ćelije štapića, gde se nalaze i čemu služe?

Ćelije štapića su svetlosno osetljive ćelije (fotoreceptori) koje se nalaze u mrežnjači oka (retini). Njihova osnovna uloga je omogućavanje vida pri slabom osvetljenju — tzv. skotopskog vida.

Za razliku od čepića, koji su odgovorni za percepciju boja i oštrinu vida na svetlu, ćelije štapića su visoko osetljive na svetlost, ali ne razlikuju boje. Najbrojnije su u perifernim delovima mrežnjače, dok ih u centralnom delu (fovei) gotovo i nema.

Njihova funkcija je posebno važna noću ili u uslovima slabog osvetljenja, kada omogućavaju snalaženje u prostoru, detekciju pokreta i osnovne oblike, ali ne i fine detalje ili boje.

Simptomi noćnog slepila:

Teškoće sa vidom u mraku ili pri prelasku iz svetlog u tamno okruženje

Adaptacija oka je proces prilagođavanja vida različitim uslovima osvetljenja — prelasku iz tame u svetlo i obrnuto. Kada ovaj mehanizam ne funkcioniše pravilno, mogu se javiti neprijatnosti i smetnje u vidu.

Simptomi loše adaptacije:

• Privremeno slepilo prilikom izlaska iz tame na jako svetlo
• Teškoće sa vidom pri ulasku u tamnu prostoriju
• Osećaj blještavila, peckanja ili zamagljenja
• Produženo vreme prilagođavanja oka
• Glavobolje i vrtoglavice kod naglih promena svetla
• Slaba orijentacija noću (npr. tokom vožnje)
  • Slaba orijentacija noću najčešće je posledica smanjene sposobnosti oka da se prilagodi slabom osvetljenju. 
• Zamućen ili tunelski vid pri slabom osvetljenju
  • Tunelski vid (periferna slepoća) je stanje u kojem osoba vidi kao da gleda kroz uski tunel ili cev. Vidno polje je suženo, a centralni vid ostaje očuvan. Periferni (bočni) vid je značajno smanjen ili potpuno izgubljen.

Simptomi tunelskog vida:

• Nemogućnost da se vidi „sa strane“ bez okretanja glave
• Teškoće u kretanju, naročito u gužvi ili nepoznatom prostoru
• Često udaranje u predmete izvan centralnog vidnog polja
• Osećaj kao da se „gleda kroz cev“
• Potreba za jačim osvetljenjem čak i u zatvorenom prostoru
  • Potreba za jačim osvetljenjem često je znak da oko ima poteškoća u obradi svetlosnih informacija. To može biti posledica raznih faktora.
• U naprednijim slučajevima — osećaj „slepoće” u tami
  • Osećaj slepoće u tami, poznat i kao niktalopija ili noćno slepilo, označava stanje kada osoba gotovo ništa ne vidi pri slabom osvetljenju ili u potpunom mraku, iako po danu vidi relativno normalno.

Kako se oseća osoba sa noćnim slepilom?

• Gubi se orijentacija čim se ugasi svetlo
• Hodanje po mraku postaje nesigurno ili nemoguće
• Sve deluje zamagljeno, bez obrisa i kontrasta
• Pojavljuje se strah, nesigurnost ili panika
• Osoba se često hvata za zidove, predmete ili traži izvor svetlosti

Uzroci

Nedostatak vitamina A – najčešći uzrok u svetu, jer je vitamin A neophodan za sintezu rodopsina

Vitamin A je ključan za vid, imunitet, kožu i rast. Iako se često podrazumeva da ga imamo dovoljno kroz ishranu, istina je da su pojedine grupe ljudi posebno ugrožene — deca, osobe sa hroničnim bolestima, i oni koji imaju problem sa apsorpcijom hranljivih materija.

U nastavku je pregled najčešćih uzroka nedostatka vitamina A i simptoma koji ga prate

Zašto je važan unos vitamina A?

Vitamin A učestvuje u proizvodnji rodopsina — svetlosno osetljivog pigmenta u oku, bez kog noćni vid postaje skoro nemoguć. Takođe, održava kožu i sluzokožu zdravom, što štiti telo od infekcija. Kod dece, ima direktan uticaj na rast i razvoj.

Kako ga uneti?

Vitamin A se nalazi u:

• Jetri, ribljem ulju, jajima, mlečnim proizvodima (direktni oblik – retinol)
• Šargarepi, batatu, spanaću, bundevi (kao beta-karoten koji se u telu pretvara u vitamin A)

Ako postoji sumnja na deficit, posebno kod dece ili osoba sa crevnim/jetrenim bolestima, važno je da se uradi krvna analiza i da se konsultuje lekar pre bilo kakvih dodataka.

Evo pregleda uzroka nedostatka vitamina A kod dece, odraslih, i u vezi sa bolestima koje utiču na vid:

1. Deca

Deca su posebno osetljiva na nedostatak vitamina A jer su u fazi rasta i razvoja:

• Loša ishrana: Ako ne unose dovoljno mleka, jaja, ribe, šargarepe i tamnozelenog povrća.
• Česte infekcije: Bolesti poput dijareje i respiratornih infekcija povećavaju gubitak vitamina A i potrebe za njim.
• Malnutricija: U siromašnim sredinama deca često imaju i opšti nutritivni deficit.
• Deca kojoj je dojenje uskraćeno: Ako se prerano prestane sa dojenjem, a zamenska hrana nema dovoljno vitamina A.

2. Odrasli

Kod odraslih, uzroci su malo drugačiji:

• Hronične bolesti jetre (npr. hepatitis, ciroza): Jetra ne skladišti i ne obrađuje vitamin A kako treba.
• Bolesti koje ometaju apsorpciju masti
• Celijakija
• Crohnova bolest
• Cistična fibroza
• Operacije na crevima ili želucu (npr. nakon barijatrijske hirurgije)
• Alkoholizam: Oštećuje jetru i remeti metabolizam vitamina A
• Loše navike u ishrani: Dijete koje isključuju masnoće ili životinjske proizvode (npr. veganske dijete bez dodataka).

3. Povezanost sa vidom i specifične bolesti

Vitamin A je ključan za zdrav vid, naročito za funkciju mrežnjače (retine):

• Noćno slepilo (niktalopija): Prvi i najčešći znak nedostatka vitamina A. Osoba teško vidi u uslovima slabog osvetljenja.
• Kseroftalmija: Sušenje i zadebljanje konjunktive i rožnjače. Ako se ne leči, može dovesti do trajnog slepila.
• Bitotove mrlje: Bele, penaste naslage na konjunktivi — znak hroničnog nedostatka.
• Keratomalacija: Teško oštećenje rožnjače koje može izazvati njenu perforaciju i gubitak vida.

Retinitis pigmentosa – nasledna degeneracija mrežnjače

Retinitis pigmentosa je nasledna bolest mrežnjače koja se najčešće javlja u detinjstvu ili ranoj mladosti. Počinje postepeno, s otežanim snalaženjem u mraku (noćno slepilo), a kasnije dolazi do sužavanja vidnog polja — tzv. „tunelski vid“.

Za razliku od klasičnog nedostatka vitamina A, ovde nije problem u ishrani, već u genima. Međutim, istraživanja su pokazala da nizak nivo vitamina A može dodatno pogoršati stanje kod osoba koje već imaju RP.

Zbog toga neki oftalmolozi preporučuju nizak do srednji unos vitamina A palmitata u konsultaciji s lekarom, ali visoke doze mogu biti opasne za jetru i kontraindikovane kod trudnica.

Katarakta – zamućenje sočiva smanjuje količinu svetlosti koja dopire do mrežnjače

I katarakta i noćno slepilo mogu izazvati loš vid u mraku ili pri slabom osvetljenju, ali uzrok tog problema nije isti.

Katarakta fizički blokira i raspršuje svetlost koja ulazi u oko, što otežava vožnju noću, čitanje u prigušenom svetlu ili prepoznavanje kontrasta. Kod noćnog slepila, problem je u samoj mrežnjači koja ne funkcioniše kako treba kada je svetla malo.

Simptom može zvučati slično — slab vid u mraku — ali mehanizmi su potpuno različiti, i zato je važno pravilno postaviti dijagnozu.

Miopija (kratkovidost) – kod nekih osoba pogoršava noćni vid

Važno je razjasniti: miopija (kratkovidost) i noćno slepilo (niktalopija) nisu isto, niti su povezani na istom nivou.

• Miopija je refraktivni problem oka — svetlost se ne fokusira pravilno na mrežnjaču jer je oko predugačko ili je zakrivljenost rožnjače neodgovarajuća. Osoba vidi zamućeno na daljinu, ali normalno na blizinu, bez obzira na osvetljenje.
• Noćno slepilo je problem u funkcionisanju fotoreceptora (štapića) u mrežnjači, koji su zaduženi za vid pri slabom svetlu. Najčešći uzrok u svetu jeste nedostatak vitamina A, ali može biti i posledica naslednih bolesti kao što je retinitis pigmentosa.

Zato: miopija = ne vidiš daleko.

Noćno slepilo = ne vidiš dobro u mraku.

I jedno i drugo utiče na vid, ali iz potpuno različitih razloga.

Leziran ili oštećen vidni pigment (rodopsin)

Rodopsin je ključni svetlosno-osetljivi pigment u štapićastim ćelijama mrežnjače, koje su zadužene za vid pri slabom osvetljenju (noćni vid). Kada nema dovoljno rodopsina ili kada ne funkcioniše kako treba, dolazi do problema sa noćnim vidom — to jest, do noćnog slepila (niktalopije).

Kako tačno rodopsin utiče:

Rodopsin se aktivira kada apsorbuje svetlost, što pokreće signal ka mozgu i omogućava vid u mraku.

• Za njegovu regeneraciju je potreban vitamin A.  Ako nema dovoljno vitamina A, nema ni dovoljno funkcionalnog rodopsina.
• Kod naslednih oblika noćnog slepila (npr. retinitis pigmentosa), može doći do mutacija u genima koji kodiraju rodopsin ili druge komponente fototransdukcije, što onemogućava štapićima da normalno reaguju na slab svetlosni stimulus.

Bez funkcionalnog rodopsina, štapići ne mogu da obrade svetlosne signale u mraku, što direktno vodi ka noćnom slepilu.

Dijabetes melitus – može izazvati promene na mrežnjači

Dijabetes melitus sam po sebi ne uzrokuje direktno noćno slepilo, ali može indirektno da doprinese njegovom razvoju kroz oštećenje mrežnjače (retinopatiju) i druge komplikacije oka.

Evo kako:

1. Dijabetična retinopatija – Hronično povišen šećer u krvi oštećuje krvne sudove u mrežnjači. To može da utiče i na štapiće (ćelije odgovorne za noćni vid), što slabi sposobnost oka da se prilagodi mraku.
2. Nedostatak vitamina A – Kod nekih dijabetičara dolazi do problema sa apsorpcijom nutrijenata ili poremećaja u jetri, gde se skladišti vitamin A. Bez dovoljno vitamina A, ne može se stvoriti rodopsin, što vodi do noćnog slepila.
3. Neurološke komplikacije – Dijabetes može oštetiti i vidni nerv ili izazvati degeneraciju mrežnjače, što dodatno utiče na sve aspekte vida, uključujući noćni.

Ukratko: Dijabetes ne izaziva noćno slepilo direktno, ali kroz komplikacije kao što su dijabetična retinopatija, nedostatak vitamina A i oštećenje mrežnjače, može značajno oslabiti noćni vid.

Uzimanje određenih lekova (npr. hlorokin, fenotiazin)

Lekovi hlorokin i fenotiazin mogu da utiču na vid, ali ne izazivaju direktno noćno slepilo. Ipak, njihovo dejstvo na mrežnjaču može indirektno dovesti do problema sa noćnim vidom.

1. Hlorokin (i hidroksihlorokin)
   • Koristi se za lečenje malarije i autoimunih bolesti (npr. lupus, reumatoidni artritis).
   • Toksičnost za mrežnjaču: Duga upotreba može oštetiti mrežnjaču (tzv. hlorokinska retinopatija), posebno deo oko makule.
   • Iako primarno oštećuje centralni vid, dugotrajna toksičnost može uticati i na periferni i noćni vid ako zahvati i štapiće.
2. Fenotiazini (npr. hlorpromazin)
   • Grupa antipsihotika.
   • Mogu izazvati pigmentaciju rožnjače i mrežnjače, što može uticati na kvalitet vida.
   • Retko, ali mogu oštetiti mrežnjačne ćelije, uključujući štapiće, što može smanjiti sposobnost vida pri slabom osvetljenju.

Ni hlorokin ni fenotiazin ne izazivaju klasično noćno slepilo kao nedostatak vitamina A ili genetski poremećaji, ali njihova toksičnost na mrežnjaču može dovesti do poremećaja u noćnom vidu ako se koriste dugotrajno ili u visokim dozama. Kontrola vida kod pacijenata na ovim lekovima je jako važna.

Lečenje:

• Utvrđivanje uzroka je ključ – lečenje zavisi od osnovnog oboljenja
• Nadoknada vitamina A (ukoliko je deficit uzrok)
• Kontrola hroničnih bolesti (dijabetes, hipertenzija)
• Hirurško uklanjanje katarakte, ako je ona uzrok
• Upotreba  SO USE stakala sa posebnim medicinskim višepojasnim filterima koje možete pronaći ekskluzivno samo u Super Optici, sa 100% zaštitom od UVB, UVA, štetnog plavog, žutog, crvenog svetla i propuštanjem umirujućeg blagotvornog zelenog svetla,  sa poboljšanim kontrastom u uslovima smanjene vidljivosti. 
• Genetsko savetovanje i podrška kod naslednih stanja kao što je retinitis pigmentosa

Noćno slepilo (niktalopija) nije bolest već simptom koji upozorava na ozbiljne poremećaje u funkcionisanju mrežnjače, najčešće ćelija štapića. Može biti posledica nedostatka vitamina A, naslednih bolesti poput retinitis pigmentose, oštećenja od lekova, hroničnih bolesti jetre, dijabetesa ili promena na sočivu oka.

Iako uzroci mogu biti različiti, zajedničko im je to što ometaju sposobnost oka da se prilagodi mraku, što značajno narušava svakodnevno funkcionisanje, bezbednost i kvalitet života.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma, pravilna dijagnostika i utvrđivanje uzroka ključni su koraci ka uspešnom lečenju ili ublažavanju tegoba. U mnogim slučajevima, posebno kod deficita vitamina A, problem se može značajno ublažiti ciljanim suplementima, ishranom i adekvatnim medicinskim pomagalima.

Uslovi slabog osvetljenja ne bi smeli da budu prepreka za jasan i bezbedan vid. Uz stručnu podršku, modernu dijagnostiku i personalizovane optičke korekcije, osobe sa noćnim slepilom mogu ponovo steći sigurnost i funkcionalnost u svakodnevnim aktivnostima.