Za ovo očno oboljenje ste sigurno čuli, doživeli ili poznajete nekoga u svojoj blizini ko jeste. U ovom blogu ćemo opisati šta je katarakta, kako ona nastaje, koje vrste postoje, kako se ona leči i dijagnostikuje, kako bi pružili informacije kada treba da posetite oftalmologa, i dodatno Vam približili ovu očnu bolest. Dijagnozu katarakte dobijate kada utiče na vašu vidnu oštrinu. Očno sočivo je glavni dioptrijski sistem oka, sa funkcijom prelamanja svetlosnih zraka. Zahvaljujući statičkoj i dinamičkoj ulozi sočiva u refrakciji oka, omogućava da se zraci fokusiraju tačno na mreznjači. Zasebna prelomna moć mu je 17D dok zajedno sa rožnjačom imaju prelomnu sposobnost oko 61D. Odlikuje ga njegova transparentnost koja dozvoljava svetlosnim zracima da dođu do dela oka zaduženog za jasan vid.
Katarakta predstavlja normalan starosni degenerativan proces, koji se odvija u očnom sočivu. Katarakta se uglavnom javlja posle 60. godine, ali u praksi sve više i u ranijim godinama života. Kako starimo očno sočivo postaje gušće i postepeno gubi transparentnost, čime smanjuje mogućnost da svetlosni zraci prodru do unutrašnjosti oka, što dovodi do nejasnog, zamućenog i „maglovitog“ vida. Najzastupljenije je očno oboljenje, i javlja se češće kod pripadnica ženskog pola. Progresivnog je karaktera, što znači da ukoliko se pojavi na jednom oku, možete očekivati u roku od 6 meseci i na drugom oku. Nemojte oklevati poseti oftalmologa radi što brzeg uklanjanja katarakte, kako bi postoperativni period bio lakši, brzi, bezbolniji i sa što manje komplikacija.
Delimo sa Vama simptome katarakte, kako bi ste na vreme uočili promene
- Hipermetropija: oko postaje u velikom stepenu dalekovido jer nema mogućnost fokusiranja. Vid je nepotpun i zamagljen na svim udaljenostima. Rožnjača kao jedina prelomna površina u njihovom oku, omogućava da se lik stvara daleko od mrežnjače.
- Gubitak akomodacije, gubitak sposobnosti izoštravanja predmeta na različitim udaljenostima.
- Preosetljivost na svetlost.
- Promene sa kolornim vidom: Boje izgledaju izbledele.
- Astigmatizam rasipanje svetlosti, haloi oko izvora svetlosti.
- Duple i nejasne slike na jednom oku.
- Pad vidne oštrine u uslovima slabe osvetljenosti, noću.
- Česta promena dioptrijske korekcije na naočarama.
Uzroci nastanka katarakte
- Starenje;
- Izloženost UV zračenju;
- Pušenje;
- Konzumiranje alkohola;
- Loša ishrana;
- Povreda ili trauma oka;
- Posledica različitih očnih oboljenja;
Vrste katarakte
- Cataracta zonularis s. perinuclearis karakteriše zamućenje samo jednog sloja sočiva oko fetalnog jedra dok su ostali slojevi providni. U zavisnosti od gustine zamućenja najčeše se ustanovi kod dece prilikom polaska u školu kada su veće potrebe za oštrinom vida.
- Catarcta nuclearis karakteriše je zamućenje kompletnog fetalnog jedra. Može biti kombinovan i sa cataraktom zonularis. Zamućenje je u delu zenice i vid je znatno oslabljen.
- Cataracta totalis je najteža vrsta katarakte jer se dete rađa slepo. U velikom broju slučajeva praćena je i drugim očnim i telesnim anomalijama kao i psihičkim poremećajima.
Progredijentne katarakte imaju progresivan tok razvoja. Među njima je najčešća staračka katarakta a potom katarakte poznatih uzroka:
- Cataracta senilis predstavlja najučestalije zamućenje koje se javlja kod ljudi starijih od 50 god. Razlikujemo kortikalnu i nuklearnu kataraktu zavisno od toga na kom delu sočiva se zamućenje prvo javlja. Bolest počinje na jednom, a nakon par meseci ili godina, i na drugom oku.
- Catarcta traumatica nastaje:
- Kontuzionim povredama oka koje prozrokuju nastanak sitnih pukotina na kapsuli sočiva.
- Perforativnim povredama oka kada strano telo grubo pocepa ili probije kapsulu sočiva pri čemu komorna tečnost ulazi u sočivo, vlakna bubre, ispunjavaju prostor prednje komore i mogu dovesti do pojave sekundarnog glaukoma.
- Cataracta electrica nastaje kod osoba povređenih električnom strujom visokog napona ili gromom. Razvija se nakon latentnog perioda, koji može trajati od više dana do nekoliko meseci.
- Cataracta ex irradiatione počinje kao zadnja polarna a može se razviti u totalnu kataraktu nakon latentnog perioda, od nekoliko meseci do više godina, usled izloženosti rengenskom zračenju, x-zracima kao i radioaktivnim izotopima i brzim neutronima.
- Cataracta diabetica je učestalija kod mladih osoba sa dijabetesom. Brzo napreduje i obostrana je. Ukoliko se dijagnostikuje na vreme u toku početnog zamućenja, progresivan tok katarakte se možete usporiti terapijom za dijabetes.
- Cataracta tetanica može se javiti kod latentne ili manifestne paratireoprivne tetanije . Obično postoji hipokalcemija. Zamućenja su ista kao i kod zonularne katarakte i ukoliko se počne lečiti u ovom stadijumu može se sprečiti dalje napredovanje.
- Cataracta complicata počinje sa zamućenjem u zadnjem korteksu i razvija se u totalnu kataraktu. U pratnji je drugih težih očnih bolesti kao što su uveitis, iridocyclitis, ablatio retinae i sl.
Šta je IOL – INTRAOKULARNO VEŠTAČKO SOČIVO?
Godine 1949. engleski oftalmolog Harold Ridley primetio je dobru toleranciju (inertnost) akrilnih plastičnih ostataka (polimetilmetakrilat, pleksiglas) vetrobrana pilotske kabine (nastrešnice) u očima povređenih pilota iz Drugog svetskog rata. Intraokularna sočiva nisu bila prihvaćena sve do 1970-te godine, kada je došlo do daljeg razvoja dizajna i hirurških tehnika. On je te godine implantirao prvo PMMA sočivo nakon ekstrakapsularne ekstrakcije u bolnici u Londonu.. Intraokularna sočiva (IOL) je sočivo implantirano u oko kao deo lečenja katarakte ili miopije. Danas se najčešće implantiraju monofokalna intraokularna sočiva, kojima je, zahvaljujući preciznom preračunu i velikom rasponu dioptrija, moguće bolesnicima osigurati oštar vid bez nošenja naočara. Najčešći tip IOL- a je pseudofakični. Ugrađuje se tokom operacije katarakte, nakon što se ukloni prirodno zamućeno sočivo u oku. Takvo sočivo je providno, ne oseća se niti vidi, ono ugradnjom postaje trajni deo oka ima istu funkciju fokusiranja svetlosti kao i prirodno kristalno sočivo. Jedini nedostatak jeste što se ne može prilagođavati različitim upadnim uglovima svetlosnih zraka odnosno akomodirati.
Operacija katarakte
Sve što treba da znate
Operacija katarakte je jedan od najčešćih i najsigurnijih hirurških zahvata u svetu, koji pruža brzo i efikasno rešenje za ovaj problem.
Šta je operacija katarakte?
Operacija katarakte je postupak uklanjanja zamućenog sočiva iz oka i zamena istog veštačkim intraokularnim sočivom (IOL). Ovo sočivo omogućava jasan vid i poboljšava svakodnevne aktivnosti poput čitanja, vožnje i gledanja na daljinu.
Kada je operacija potrebna?
Operacija se preporučuje kada:
- Katarakta ozbiljno ometa svakodnevne aktivnosti.
- Na dioptrijskim naočarima ili sočivima više ne može da se koriguje vid.
- Postoji rizik od komplikacija, kao što su glaukom ili upale.
Dva su načina za odstranjenje zamućenog sočiva hirurškim zahvatom:
- Intrakapsularnom ekstrakcijom (extractio intracapsularis cataractae):
Sočivo se vadi u celosti, u kapsuli zajedno sa svojim sadržajem. Intrakapsularna ekstrakcija katarakte se može vršiti pincetom, ventuzom ili krioekstraktorom. Najsigurniji način za intrakapsularnu ekstrakciju predstavlja primena hladnoće (cryoextractio cataractae). Ohlađeni vrh kriode na -25°C stepeni stavi se na prednju stranu sočiva dovodeći tako do fiksiranja sočiva za vrh instrumenta, što omogućava da se izvrši uklanjanje sočiva u celosti. - Ekstrakapsularnom ekstrakcijom (extractio extracapsularis cataractae):
Kod ove metode se pravi veliki otvor u prednjoj kapsuli sočiva kroz koji se izvuče celokupan sočivni sadržaj, ne dirajući zadnju kapsulu niti njene ekvatorijalne delove. Od bitnog je značaja izvući jedro jer se ono ne može spontano resorbovati. Kao komplikacija zaostataka sočivnih masa može se javiti sekundarna katarakta. Danas je najčešća primena metoda ekstrakapsularne ekstrakcije katarakte pod operacionim mikroskopom uz stavljanje veštačkog sočiva u očuvanu zadnju kapsulu i njen ekvatorijalni deo. Prednost pseudofakije nad afakijom je da veštačko sočivo obavlja ulogu prelamanja svetlosti kao i prirodno sočivooperisano oko ne zahteva nošenje ni afaknih naočara ni kontaktno sočivo, već samo naočare za presbiopiju kao zdrava starija osoba.
Tok operacije
- Priprema pre operacije:
- Pacijent prolazi detaljan pregled oka, uključujući merenje veličine i oblika oka kako bi se izabralo odgovarajuće intraokularno sočivo.
- Obično se koristi lokalna anestezija u obliku kapi ili injekcije.
- Izvođenje operacije:
- Fakoemulzifikacija: Najčešća tehnika, gde se uz pomoć ultrazvučnih talasa razbija i uklanja zamućeno sočivo.
- Postavlja se veštačko sočivo na mesto prirodnog.
- Postupak traje između 15 i 30 minuta.
- Postoperativni period:
- Nakon operacije, pacijent može osetiti blagu nelagodnost ili peckanje.
- Potrebno je koristiti propisane kapi za oči i izbegavati naprezanje.
- Većina pacijenata vidi jasno već nakon nekoliko dana.
Vrste intraokularnih sočiva (IOL)
- Monofokalna: Fokusirana na jednu udaljenost (daljina ili blizina).
- Multifokalna: Omogućavaju dobar vid i na daljinu i na blizinu.
Prednosti operacije
- Poboljšanje vida i kvaliteta života.
- Brz oporavak.
- Sigurnost zahvata (visok procenat uspešnosti).
Rizici i komplikacije
Iako je operacija katarakte veoma sigurna, potencijalni rizici uključuju:
- Infekcije (retke, ali moguće).
- Zamućenje zadnje kapsule sočiva (tretira se laserskim postupkom).
- Upala ili privremeno povišen očni pritisak.
Saveti za oporavak, pridržavati se strogo postoperativnih instrukcija kako ne bi došlo do komplikacija:
- Izbegavajte trljanje oka i teške fizičke aktivnosti.
- Nosite naočare za zaštitu od prašine i svetlosti.
- Redovno koristite kapi i dolazite na kontrolne preglede.
Operacija katarakte je siguran i efikasan način za povraćaj dobrog vida. Pravovremeni pregled i konsultacija s oftalmologom ključni su za donošenje odluke o operaciji. Uz pažljiv postoperativni oporavak, pacijenti mogu uživati u boljem vidu i kvalitetu života.
